Slađana Stamenković: „Pitaće vas starost gde vam je bila mladost”

Slađana Stamenković, pobednica je Subotičkog polumaratona u ženskoj konkurenciji za 2021. godinu. Kako kaže, za svoju fizičku spremnost dala bi sve što ima, a do toga da postane trkač došla je trgovinom, ponudila je drugarici da je odvede na šah, a ona nju na atletiku. Ostalo je istorija…

Prema Slađaninim rečima, trčanje joj je donelo brojne benefite. Pored izdržljivosti tela, radne navike, dobre navike, psiho-fizičku otpornost i ono što je, kako kaže specifično, izdržljivost u brzini. „A kad smo već kod ličnog, trčanje mi je, pored zabave, u život donelo ljude za ceo život i na njima sam neizmerno zahvalna”. Kao i sve čemu se posvetimo i trčanje, odnosno fizička aktivnost, nosi sa sobom određenu vrstu žrtve koju moramo da podnesemo, pogotovo kada je reč o dobroj kondiciji i fizičkoj spremnosti. O tome šta je ona morala da žrtvuje, naša sagovornica kaže: „Trčanje iziskuje posvećenost, kao i uglavnom sve što želimo. Lično nikada ništa ne žrtvujem, a ukoliko sam nekoga ili nešto izabrala, to je zato što samo to i želim. Ali, ja sam kao i mnogi atletičari od svog trčanja uspela da napravim održiv sistem. Da nisam, zdrav razum bi me, sigurna sam odveo drugim putem. Ja sam, kao i mnogi sportisti sveta, spremna da dam sve što imam za svoju fizičku spremnost”.

Na pitanje šta je presudilo da trčanje odabere kao sport kojim će se aktivno baviti, naša sagovornica ističe da je shvatila da gde god da je krenula, trčanje može da nosi sa sobom. „Shvatila sam da mi ništa u životu neće pobeći i da za sve imam vremena, ukoliko napravim pametan plan i da trčanjem treba da se bavim onda kada je najbolje vreme za fizičke ambicije. Zašto trčanje? Ne znam, kažu da sam rođena maratonka, a ja to radim jer mi ima smisla. I ne, nemojte se zavaravati, moja početna pozicija je bila nula, a može da se kaže i minus. Zvuči li vam poznato za naše sportiste?”. Slađana kaže da je za nju, pored hodanja, trčanje osnovni oblik kretanja. „Molim vas za razumevanje, ukoliko me vidite da trčim na autobus svakog dana umesto da krenem ranije i hodam, ne volim da se krećem sporo. Smiriću se malo tamo posle 35. godine, a do tada imamo da istrčimo neki kvalitetan rezultat”.

Naša sagovornica trijumfovala je u ženskoj konkurenciji u trci na 21,1km 2021. godine. Iz Subotice nosi samo lepe utiske, ali dodaje da tokom trke nije uživala jer je imala ozbiljnu rivalku. „Organizacija polumaratona je na visokom nivou. Kultura Subotice? Uživala sam, ali tek posle trke. Pozvana sam u poznatu poslastičarnicu na kolače kada god poželim. Nikad neću zaboraviti stalno navijanje iz obližnje kafane, a arhitektura…ne znam vaš ukus, ali mene bi na treningu taj stil vodio kroz grad svakog dana. Nije li to trasa Subotičkog polumaratona? Meni je prelepa. Čitava trka je priča o značaju Subotice u svakom vremenu u kojem je ona živela i živi i zaista čestitam organizatorima na tome. Ostala sam dužna da vam ispričam zašto nisam uživala u toku trke. Takmičila sam se sa poznatom Subotičankom, fizičarkom koja je pretalentovana, zaista ne preterujem. Trkanje je bilo pakleno. I bukvalno bilo je vruće. U narednim godinama, sve oči će biti uprte u nju”. Za organizaciju Subotičkog polumaratona ima samo reči hvale i smatra da je Grad Subotica ovu sportsku manifestaciju uradio kvalitetno, čemu svedoči veliki broj ljudi koji na dan trke dolazi u ovaj grad. „To je ono što svakom gradu treba, da živi punim plućima”.

Za kraj smo Slađanu pitali šta bi poručila svima koji planiraju da se ove godine prijave za jednu od trka, koji savet bi im dala oko priprema i koje motivacione poruke i reči bi im uputila. „Sigurna sam da svako od vas ko ne trči, sada oko sebe ima nekoga ko će to činiti. Ako se pitate da li je to dobro, kao neko ko se bavi trčanjem 15 godina i odrastao je u atletskom klubu uz izuzetnog sportskog stručnjaka koji je ‘52. godište, imam da vam kažem sledeće: Nije samo kriza srednjih godina, treba da se krećete, treba da trčite, živite, vodite računa o svom zdravlju, ishrani, telu, treningu…ništa vam neće faliti, samo budite pažljivi i nemojte da preterujete. Naglašava da su maratonci posebni ljudi. „Polumaraton je nešto ozbiljno i nemojte to shvatati olako. 10km je pravi izazov i uopšte nije lako, do pola sata svakog drugog, eventualno trećeg dana je, što bi se reklo, za zdravlje. Sigurna sam da svako za sebe zna šta je za njega najbolje. Posebna poruka za mlade je sledeća: Zašto da trčite sporo kad možete brzo? Sportske ambicije! Kome su zaspale, nek ih probudi, pitaće vas starost gde vam je bila mladost. Do viđenja, jer Subotica je 31. avgusta!”.