Anita Calbert i Dragomir Ristanović su pobednici 3. Subotičkog polumaratona

Stigli smo i do 3. Subotičkog polumaratona koji je održan 2019. godine. I ova, ništa manje posećena sportska manifestacija u odnosu na prethodne, iznedrila je pobednike u muškoj i ženskoj konkurenciji.

Titulu najbrže kod nežnijeg pola ponela je Anita Calbert iz Subotice, koja kaže da je trčanje kao svoju omiljenu sportsku disciplinu odabrala zbog jednostavnosti i pristupačnosti, ali i  izazova koje joj kao sport pruža. „Trčanje mi je donelo mnogo benefita, kako fizičkih, poput bolje kondicije, izdržljivosti, tako i mentalnih – oslobađanje stresa i osećaja postignuća. Trčanje za mene znači izazov, slobodu i način da održavam balans između tela i uma”. Prema njenim rečima, trčanje zahteva disciplinu i posvećenost, što ponekad znači ustajanje rano ili odricanje od nekih drugih aktivnosti.

Učešće na Subotičkom polumaratonu ocenjuje izvanrednim, jer je prema njenom mišljenju takmičenje dobro organizovano, a atmosfera je inspirativna. „Polumaraton je veoma važan za naš grad, jer promoviše zdrav način života i sportsku kulturu. Svima koji planiraju da se prijave za trke ove godine, poručujem da se dobro pripreme fizički i mentalno, da slušaju svoje telo i uživaju u procesu. Motivaciono, želim im da veruju u sebe i da uživaju u svakom koraku”.

Dragomir Ristanović iz Beograda koji je odneo pobedu u muškoj konkurenciji, ističe da je trčanje u njegovom životu oduvek bilo prisutno kao svojevrsna supermoć koju aktivira po potrebi, da od nečega pobegne ili da nešto dostigne. „Nemam osećaj da sam ikada počeo ili prestao da se bavim trčanjem, jer se ta strast jednostavno pojavila i ostala je prisutna”. Dragomir iz ličnog iskustva tvrdi da trčanje ima brojnih zdravstvenih benefita, koje ni sam ne može da objasni, ali trčanju je posebno zahvalan jer ga je naučilo disciplini i spoznaji toga da su samo redovan i posvećen rad ključ uspeha. „Biti smiren i fokusiran na cilj u trenucima kada motivacija ne postoji, vazduha ponestane i noge otkažu je veština koja donosi razliku kada se suočavaš sa bilo kakvim drugim životnim problemom. Kako reče jedan čuveni ragbista: „Danas ću uraditi ono što drugi neće, da bih sutra uradio ono što drugi ne mogu”. Žrtva je uvek cena koju moraš platiti da budeš bolja verzija sebe, ali ja tu cenu ne vidim kao trošak, već zalog koji će se višestruko isplatiti zdravljem, emocijama i uspomenama”.

Za utiske koje nosi sa 3. Subotičkog polumaratona mu, kako kaže, nedostaju reči. „Kada premotam film u glavi, kao da je neko montirao taj snimak i isekao sve loše scene. Pamtim prelep sunčan dan, reku raspoloženih trkača, navijača, volontera i onaj osećaj „zagrljaja” ciljne trake u predelu grudi. Bilo je nestvarno, nezaboravno i prosto nemoguće za opisati. Inače sam arhitekta i urbanista i za mene je svaka šetnja nekim gradom svojevrsna avantura i pustolovina, a trčanje svemu tome daje jednu novu dimenziju. Ono nam otvara srce grada i omogućava nam da ga, koračajući sredinom ulice, proživimo na način koji je nepoznat i mnogima koji u njemu žive decenijama”. Kako ističe, Subotica je prema njegovom mišljenju riznica bogatog kulturno-istorijskog nasleđa, bajkovito lepih objekata i pejzaža koji oduzimaju dah i bez trke. „Verujem da je posebno zahvaljujući polumaratonu veliki broj ljudi to shvatio”.

Na pitanje šta bi poručio svima koji planiraju da se ove godine prijave za jednu od trka, kako da se pripreme i koje motivacione poruke bi im uputio, naš sagovornik kaže: „Ako ciljaš na dobar rezultat zapamti da ne postoji loš trening, već samo onaj koji si odradio i onaj koji nisi. Pronađi svoj tempo i probaj da ga ispratiš, istroši se, ali se uvek oporavi i čuvaj se povrede. Ukoliko ciljaš samo na dobar provod naoružaj se osmehom i pojavi se u Subotici. Moj lični savet je da ciljaš oba!”. A kada smo ga upitali šta za njega lično znači trčanje, šaljivo je odgovorio: „Ups, isteklo mi je vreme za intervju. Žao mi je, ali moram na trening…”.