TRČI KROZ ISTORIJU
Ovaj dobro poznati slogan Subotičkog polumaratona osmislio je član organizacije Žika Savin.
Slogan povezuje trčanje u Subotici i lepote koje se nalaze u Subotici u formi arhitekture, građevina, kulturnog i istorijskog nasleđa.
Slogan trči kroz istoriju je usko povezan i sa arhitekturnim stilom secesijom, zahvaljujući kojoj je Subotica jedan od retkih gradova u Srbiji i okolini koji se može podičiti ovakvom vrstom arhitekturne umetnosti.
Secesija u Subotici
U Austriji je bila poznata kao Bečka secesija, u Nemačkoj kao Jugendstil, u Francuskoj i Belgiji kao Art Nuvo, u Engleskoj Modern Style, u Italiji Cvetni stil a na području Austrougarske – secesija
Na prekretnici XIX i XX veka uzavrela dešavanja u Evropi na poljima umetnosti, nauke i života stigla su preko Budimpešte i do Subotice – koje su se tada nalazile u istoj državi. To je bio period mira i ekonomskog napretka kada je Subotica bila u punom graditeljskom zamahu. Promene koje su stigle iz Evrope polako su se uvukle i u arhitekturu Subotice ali su se dalje razvijale u dva pravca, u dve struje. Dok se jedna struja okreće evropskim centrima kao što su Minhen, Beč, Pariz i London, druga dominantnija se okreće nacionalnoj, mađarskoj varijanti secesije. Mada je evropska brojnija, mađarska varijanta sa tek nekoliko primera, ali izuzetnih po lokaciji, veličini i nameni dominira gradom i doprinosi da Subotica ponese naziv grada secesije. To su, naravno, Gradska kuća, Sinagoga, palata Rajhl, banke…
Avangardni mađarski umetnici, po ugledu na svoje evropske kolege, smatrali su da industrijski razvoj vodi uništenju svega lepog te da umetnost treba uvesti u svakodnevni život oslanjajući se na narodno graditeljstvo i tradiciju i primenom lokalnih materijala. Tragajući za nacionalnim osobenostima, izučavajući narodno stvaralaštvo i narodno graditeljstvo, mađarska varijanta secesije je stvorila karakterističan i prepoznatljiv arhitektonski jezik.
Pored svih umeća, sposobnosti, saznanja i putovanja lokalnih arhitekata, tek je angažovanje autora iz Budimpešte ili drugih gradova donelo duh velegrada i nova strujanja u arhitekturi Subotice. Ovde treba spomenuti tandem Marcela Komora i Dežea Jakaba, Ferenca Rajhla, braću Vago, Pala Vadasa ali i lokalne arhitekte koji su to prihvatili kao što su Titus Mačkovic ili Maćaš Šalga.
Velika želja Subotičana i veliko nadahnuće graditelja, umetnika i zanatlija koji su podigli brojne secesijske građevine stvorili su dela, u Subotici i obližnjem Paliću, koja su i nakon jednog veka podjednako lepa, atraktivna i intrigantna.
Gradska kuća
Trg Slobode 1
Start i finiš zona Subotičkog polumaratona nalazi se na platou ispred Gradske kuće. A ona je po mnogo čemu jedinstvena i poznata. Za razliku od mnogih evropskih gradova centrom Subotice ne dominira katedrala ili crkva već Gradska kuća. Svojom lokacijom, dimenzijama i kitnjastom arhitekturom mađarske varijante secesije, Gradska kuća je postala odrednica grada, centar i simbol Subotice.
Građena je između 1908. i 1910. a opremanje enterijera je završeno 1912. godine. Zauzima površinu od skoro 6000 m² sa 16.000m2 korisne površine. Toranj je visok 76 metara, a vidikovac se nalazi na visini od 45,5 metara i sa njega se pruža nezaboravan pogled na Suboticu i njenu okolinu. Gradsku kuću su projektovali Marcel Komor i Deže Jakab, poznati budimpeštanski arhitekti.
Ona ima simetričnu osnovu sa četiri unutrašnja dvorišta i četiri ulaza. Na severnoj strani, gde se nalaze lepo uređen park i Plava Fontana je vestibil sa svečanim stepeništem u mermeru, koji vodi do prvog reprezentativnog sprata. Tu su nalaze tri većnice – Zelena i Žuta koje su koristili Veliki župan i Gradonačelnik i treća centralna, najveća i najlepša – svečana Velika većnica koja čini srce Gradske kuće. Ona se koristi za zasedanja Skupštine, koncerte, svadbe i važne skupove. Tu se nalazi šesnaest raskošnih vitraža treperavog kolorita čiji su autori Mikša Rot i slikar Šandor Nađ koji je autor bočnih vitraža koji se smatraju izuzetnim umetničkim delom.
Gradska kuća savremeno koncipirana u skladu sa potrebama vremena i danas zadovoljava mnoge potrebe grada. U njoj se sada nalaze: kabinet Gradonačelnika, Gradska uprava i gradske službe, Istorijski arhiv, apoteka, prodavnice …. Funkcionalnost i modernost, kao i sinteza različitih grana umetnosti – arhitekture, slikarstva i primenjene umetnosti su verovatno najveće vrednosti ovog objekta ali ono što posetioce ostavlja bez daha je svakako njena bogata ornamentika.
Dekorativnost secesije, ovde je obogaćena romantičarskom notom mađarskog folklora kroz šare stilizovanih cvetova i cvetnog nakita od keramike i kovanog gvožđa. Izrezbareno drvo, mesingani okovi, svetiljke, keramičke eozinske pločice doprinose umetničkoj vrednosti i raskoši ovog jedinstvenog objekta.
Subotica, Trg Slobode 1, tel: +381 (0) 24 672 020
Palata Rajhl
Park Ferenca Rajhla 5
Na završetku prvog kruga odnosno 10 km na polumaratonu i na kraju trka na 5 i 10 km nalazi se velelepna Palata Rajhl. Imati fotografiju sa njom u pozadini stvar je prestiža, jer zaista daje vašem trčanju draž i posebnu, dodatnu arhitektonsku i istorijsko kulturološku vrednost.
Arhitekta Ferenc Rajhl je za svoj budući dom i projektantski biro izabrao jednu od najlepših lokacija u Subotici. Radeći za sebe i svoju dušu, odbacio je sve stege i šablone u projektovanju i stvorio zgradu kojoj se mnogi dive. Rajhlova palata je prvo što posetilac vidi kada vozom stigne u Suboticu i tada ona zadivi svojim oblikom, dekoracijom i zapljusne neobičnim koloritom.
Monumentalni ulaz na palati uvučen je u deo fasade koji predstavlja stilizovano, nadole okrenuto srce. Kapija od kovanog gvožđa takođe je u obliku srca. Dekoracija balkonske ograde, još raskošnija od one u prizemlju – nosi motiv stilizovanog srca. Motiv srca bilo da je izveden u keramici, murano mozaicima, od kovanog gvožđa, u duborezu ili štukaturi – uvek je predstavljen na nov i originalan način. Rajhl je svoj dom izgradio 1904. godine u mađarskoj varijanti secesije inspirisanom folklornom umetnošću Erdelja, njenim jarko obojenim seoskim kućama, drvenim rezbarenim kapijama, motivima baštenskog cveća i naravno – srca.
Palata je bila funkcionalna i ugodna za život porodice. U prizemlju se nalazio arhitektonski biro Ferenca Rajhla a na spratu su se ređale velika trpezarija sa zimskom baštom koja je služila i kao balska dvorana, muški salon za pušenje – uređen kao turska soba, ženski salon, spavaća soba, kupatilo, garderoba i dečija soba – avangardno za vreme u kome je građeno.
Danas se ovde nalazi Galerija moderne umetnosti Likovni susret a u dvorištu palate je čuveni kafić. Levo od ulaza se nalazi Rajhlova najamna palata koja se gabaritom, dekoracijom i koloritom nadovezuje na stambenu palatu, mada je daleko skromnija.
Subotica, Park Ferenca Rajhla 5, +381(0)24 553 725,
Sinagoga
Trg sinagoge 6
Mestu gde polumaratonci i učesnici trke na 10 km skreću levo a trkači na trci 5 km nastavljaju pravo poseban i upečatljiv utisak daje Sinagoga sa desne strane i Palata Mikše Demetera sa desne strane.
Subotička jevrejska zajednica preuzela je drugonagrađeni rad na segedinskom konkursu za izgradnju sinagoge i tako je Subotica dobila jednu od “najlepših Sinagoga u ovom delu Evrope” – kako subotičani vole da kažu. Sinagoga je podignuta 1902. godine prema projektima Marcela Komora i Dežea Jakaba. Pored umetničke i estetske vrednosti, ona je izuzetna i zbog toga što je jedina Sinagoga u Evropi koji nosi obeležja mađarske varijante secesije. Tipična za ovaj stil, floralna dekoracija u vidu paunovog pera, lale, stilizovane ruže ili ljiljana nalazi se kako na fasadama tako i u unutrašnjosti, na vitražima i oslikanim zidovima. Vitraži su izrađeni u peštanskom ateljeu Mikše Rota a fasadna dekoracija i crep u pečujskoj fabrici keramike Žolnai. Unutrašnji prostor, koncipiran kao šator, asocira na starozavetna vremena a blistava harmonija boja u vernicima je trebalo da pobudi osećanje radosti. Kod subotičke sinagoge treba naglasiti i avangardnost njene konstrukcije, sklad njene konstrukcije i dekoracije, prožimanje funkcije I forme.
Sinagoga je mogla da primi 1600 vernika, 850 muškaraca u prizemlju i 550 žena na galeriji. O njenoj veličini svedoče i podaci da je visina unutrašnjeg prostora 23 metra a raspon kupole 12,6 metara. Spoljna visina objekta je 40 metara.
Nakon Drugog svetskog rata, mali broj preživelih subotičkih Jevreja nije mogao ni da ispuni ni da održava ovaj objekat. Godine 1976., Sinagoga je prešla u ruke grada. Krajem osamdesetih godina prošlog veka u sinagogi su se održavale pozorišne predstave. Danas iako oronula, još uvek je raskošna i lepa. Poslednjih nekoliko decenija Sinagoga se polako renovira.
Subotica, Trg sinagoge 2, +381 (0) 24 533 797
Palata Mikše Demetera
Trg sinagoge 3
Bivši vlasnici i stanari ove palate ostavili su značajan trag u zdravstvu, novinarstvu, preduzetništvu i umetnosti Subotice. Projekat za palatu 1906. godine je od braće Vago, Lasla i Jožefa – arhitekata iz Budimpešte poručio dr Mikša Demeter – lekar i svestrani intelektualac. Demeterova palata bila je jedna od prvih najamnih kuća sa elementima geometrijske bečke secesije u Subotici.
Kuća Mikše Demetera izuzetan je spoj funkcionalnog i umetnički oblikovanog prostora i za ono vreme sadržala je sve postojeće udobnosti. U prizemlju, desno od suvog ulaza u kuću, nalazile su se dve prodavnice a iza njih štamparija. Levo od ulaza bio je raskošan petosobni stan vlasnika i ordinacija, a na spratu još dva slična stana za izdavanje.
U ovoj palati se šest decenija nalazila štamparija a 2008. godine palata je obnovljena i od tada se na ovom mestu nalazi Gradski muzej Subotice.
Radove arhitekata braće Vago uvek krasi motiv ptica, što se može videti i na ovoj zgradi. Najuočljiviji je na ogradi od kovanog gvožđa koja ukrašava terase gde su dve ptice okrenute jedna drugoj.
Motiv ptica
Radove arhitekata braće Vago uvek krasi motiv ptica, što se može videti i na ovoj zgradi. Najuočljiviji je na ogradi od kovanog gvožđa koja ukrašava terase gde su dve ptice okrenute jedna drugoj.
Subotica, Trg sinagoge 3, +381 (0) 24 672 02
izvor: turistička organizacija Subotice
fotografije: arhiva SUPM-a
Pripremio i prilagodio Kristifor Bogdanić