Predpubertet je period kada se deca uče prvim sportskim koracima

Od velike je važnosti da se deca bave fizičkom aktivnošću od najranijeg perioda svog života, jer na taj način stiču zdrave navike i razvijaju organizam, a ukoliko se radi o nekom sportu, tada se jačaju timski duh, motivacija, ali i druge društveno-socijalne karakteristike i pozitivne osobine ličnosti, koje će biti od koristi kasnije tokom života. Period pre puberteta je vreme kada dolazi do ranog anatomskog prilagođavanja srca, pluća, zglobova i mišića na konkretne telesne aktivnosti koje traju u kontinuitetu i obeležava period od 6. do 10. godine. Međutim, trening odnosno fizička aktivnost je tada usmerena na svestrani razvoj, a ne samo na  odabrani sport i treba da bude slabijeg intenziteta, sa naglaskom na zabavi.

Glavni cilj treninga u pretpubertetu je da se deca osposobe za izvođenje telesnih aktivnosti produženog trajanja pre nego što osete umor, a te aktivnosti bi trebalo da budu različitog oblika, od igara, učenja raličitih tehnika, preko poligona, do sportova izdržljivosti i sve to onoliko vremena koliko im prija i ne predstavlja im stres. Na treninzima bi trebalo da uživaju i da se druže, a sami treninzi bi trebalo da budu koncipirani u formi zabave i zanimljivih igara, jer je dečija pažnja kratkotrajna i usmerena na akciju. Naglasak ne bi trebalo da bude samo na trčanju, već na zadacima koji treba da se obave tokom trčanja. Zapamtite da dečiji trening nije vojna obuka i sposobnost dugog trčanja se ni po koju cenu ne sme razvijati na način na koji se to radi sa odraslim trkačima. Što ranije osete bol i nelagodnost u mišićima i plućima, deca će želeti da napuste trening.

Kada govorimo o sportu, konkretno o trčanju, moramo da istaknemo da genetika ima veliki uticaj na dobre rezultate trčanja na duge staze, jer gotovo 70 odsto uspeha zavisi od dobre genetike. Odnos između brzih i sporih mišićnih vlakana određuje potencijal trkača i on se nasleđuje od majke. Ali, bez obzira na genetske predispozicije, svako može da unapredi svoj trkački kapacitet, a najveći doprinos unapređenju istog postiže se upravo pravilnim treningom u detinjstvu. Pretpubertet je period kada se kod dece najbolje usvajaju nove tehnike i ukoliko se propusti ovaj osetljivi period, u kasnijim fazama je gotovo nemoguće izgraditi savršenu tehniku. Treba da imate na umu da samo trčanje ima jako razvijenu metodiku učenja tehnike koju bi trebalo da prođe svako dete. Na tehnici trčanja se radi u atletskim klubovima ili sportskim školama.

Deca koja treniraju pokazuju bolje rezultate na testovima izdržljivosti, jer testovi koji mere rad srca i maksimalnu potrošnju kiseonika pokazuju kod njih bolje rezultate, nego kod dece koja ne treniraju, iako su razlike manje nego kod odraslih zbog nepotpune razvijenosti kardiovaskularniog i respiratornog sistema. Kako se pubertet približava, raste i aerobni kapacitet kao posledica rasta i razvoja srca, pluća i mišićnog sistema, a u ovom uzrastu udisaji su plitki i krati i ne mogu da obezbede dovoljnu količinu kiseonika za intenzivniji rad. Frekvencija disanja u mirovanju je oko 20 udisaja u minutu, međutim vremenom ona opada, dok udisaji postaju dublji i duži, a tako je i sa srčanim pulsom. Što je dete mlađe puls mu je veći, dok se sa godinama smanjuje.

U nastavku donosimo smernice za planiranje treninga kod dece:

-koristite što raznovrsnije vežbe koje uključuju trčanje, skakanje, bacanje, kotrljanje i ravnotežu

-dete samo treba da pronađe svoju brzinu trčanja, dok pravi izazov treba da mu bude pređena udaljenost, a ne brzina

-svako dete treba da provede jednako vreme u svim igrama i aktivnostima

-trajanje jedne aktivnosti ne treba da prelazi 60 minuta

-ohrabrujte decu da svaku tehniku rade ispravno, da sama osmišljavaju igre i da budu kreativna

-naglašavajte važnost fer pleja, neka dečaci i devojčice treniraju zajedno

-omogućite im da se oprobaju u što više sportova