Pubertet – period života u kojem se formira trkač
Pubertet označava poslednji period intenzivnog rasta i razvoja kod dece, u kojem dolazi do pojačanog lučenja hormona rasta i polnih hormona. Devojčice u pubertet ulaze već sa 11 godina, dok dečaci to čine godinu ili dve kasnije. Najveći broj promena koje se dožive u pubertetu su genetski predodređene, međutim važno je znati da se svako dete razvija svojom brzinom, s toga je važno naglasiti razliku između hronološke i biološke starosti.
Za devojčice ovaj period predstavlja momenat najbržeg i najboljeg napredovanja, a ukoliko ne nastave sa treninzima, one nikad više u životu neće postići adekvatne rezultate. Prednost dečaka u odnosu na devojčice je anatomska veličina pluća i veća koncentracije eritrocita i hemoglobina u krvi, pa dečaci na taj način mogu dopremiti veću količinu kiseonika koji je neophodan za rad mišića. Maksimalan puls opada sa vremenom, jedan do dva otkucaja godišnje, a na kraju biološkog razvoja muškarci su za 10 -12 cm viši od žena, teži su za 8 kg i imaju veći procenat mišića, a manji procenat masti. Kao rezultat toga muškarci imaju u proseku za 20% veću aerobnu sposobnost i za 25% veću relativnu snagu. Biološki razvoj se završava u 25. godini života.
Visina je genetski predodređena čak 98 odsto. U toku puberteta za godinu dana se poraste i po 10 cm, a u pojedinim slučajevima visina se povećava i za 30 cm, dok telesna težina nije toliko genetski predodređena kao visina i ona pre svega zavisi od stila života, načina ishrane i treninga. U pubertetu devojčice i dečaci dobijaju od 7 do 10 kg. Pubertet označava početak organizovanog treninga za razvoj izdržljivosti, međutim treninzi i dalje moraju zadržati svestrani karakter, pa tako pored trčanja moraju biti uključene i aktivnosti poput plivanja, vožnje bicikla, planinarenja, veslanja, itd. Dugotrajna trčanja zahtevaju produženo vreme treninga, što decu može odvratiti od drugih socijalnih aktivnosti koje su od izuzetne važnosti za celokupan razvoj adolescenta.
Kada se govori o intenzitetu, odnosno trajanju treninga, ono se sa 45 minuta može povećavati na 60, zatim na 75, pa sve do 90 minuta intenzivne fizičke aktivnosti. Broj treninga treba da se povećava sa 3 na 4, pa sve do 5 treninga nedeljno, postepeno treba povećavati dužinu vežbe, skraćivati pauze između intervala i zadavati kompleksnije zadatke. Prekomerno i dugotrajno trčanje na tvrdoj podlozi može prouzrokvati oštećenja kako mišića tako i zglobova. Razvoj koštanog sistema brži je od razvoja mišićnog, što neretko dovodi do sportskih oštećenja, ukoliko trening nije pravilno doziran. Kada se naruši pravilna tehnika trčanja, treba prekinuti interval do potpunog oporavka i tek onda nastaviti. U ovom periodu deca još uvek nisu spremna da u trening ulaze nedovoljno oporavljena od prethodnog, a to važi i za trčanja na samom treningu. Važno je znati da se trening ne započinje sa vežbom sve dok se deca nisu potpuno oporavila od prethodne vežbe.
Pored rada na razvoju izdržljivosti, ovaj period je dobar i za razvoj snage i pokretljivosti zglobova. Snagu treba razvijati prvenstveno vežbama u kojima otpor koji treba da se savlada predstavlja sopstveno telo, dok vežbe istezanja treba raditi na kraju svakog treninga kako bi se održala elastičnost mišića i u odraslom dobu. Sa godinama elastičnost opada ukoliko se ne vežba.
Ovo su smernice za pravilna razvoj budućih trkača:
-trening treba učiniti zanimljivim tako što će se menjati dužina deonice, podloga, način trčanja…
-uključiti u trening zadatke koji će polako buditi svest o taktici trčanja na duge staze, raditi na automatizaciji tehnike usvojene tokom pretpuberteta
-naglašavati važnosti fer-pleja
-razvijati naviku kod dece da često uzimaju vodu tokom treninga
-uključiti ih u sistem takmičenja
-obezbediti vreme u toku treninga za druženje i igru
-informisati decu o tehnikama autogenog treninga i vizualizacije
-organizovati takmičenje u toku treninga, ali ne stavljati akcenat na brzinu