Ivan Miškeljin: „Svako ko želi da ima sećanje za storiju, neka dođe u Suboticu i trči kroz istoriju”

Ivan Miškeljin: „Svako ko želi da ima sećanje za storiju, neka dođe u Suboticu i trči kroz istoriju”

Sve smo bliži 25. avgustu, danu kada će subotičke ulice po sedmi put ugostiti na stotine trkača iz zemlje i inostranstva. Polako ali sigurno, sportska manifestacija „Subotički polumaraton” postaje sve posećeniji i poznatiji i van granica naše zemlje i ima samo jedan cilj – da na jednom mestu okupi, zabavi i edukuje sve one koji vole da trče.

Oni najbolji su tokom proteklih šest godina zasluženo osvojili prva mesta u svojim kategorijama, a mi ćemo, kroz serijal tekstova koje ćete moći svake nedelje da pročitate na našem sajtu, pokušati da prenesemo njihove priče, utiske i neizmernu ljubav koju gaje prema trčanju.

Prvi Subotički polumaraton održan je 2017. godine, a u muškoj konkurenciji, pobedu na najdužoj stazi od 21,1km odneo je Ivan Miškeljin iz Beograda. Njegovo interesovanje za trčanje počelo je sa svega 6 godina, kada je sa sestrom koja je trenirala počeo da trči kružnim hodnikom dužine 10 metara svakodnevno i po 50 puta! Moja sestra Dragana je u mojoj 6. godini zasadila seme trčanja, a iz tog semena je iznikla ogromna ljubav prema trčanju koja se u 38. godini razvila u rekord Srbije na 50 km”.

Na pitanje šta je njegov najveći motiv za trčanje, Ivan kaže da su motivi promenjivi, kao i trke. Prvo su bili polumaratoni, onda maratoni, zatim ultramaratoni, Treil trčanja, državne medalje, rekordi i titule. Sada trčanje za mene predstavlja slobodu. Slobodan sam samo kada trčim. Ovo vreme i savremena tehnologija nas je napravila modernim robovima, ali kada je ispred mene otvoren prostor, livada i mogućnost da trčim, samo na taj način kroz pokret, ja sam slobodan čovek”.

Ističe da recept za najboljeg trkača postoji, a da biste to i postali, morate napraviti svoj put, odnosno lični sistem treninga, mišljenja, vrednosti i što je najbitnije posedovati strast za trčanjem. Da u vama tinja vatra ljubavi prema koraku, da svaki propušten dan bez trčanja smatraš protraćenim, da je uspešan dan samo onaj koji započinje ili završava sa treningom. Po meni se tako postaje šampion”.

Iako je prošlo sedam godina od 1. Subotičkog polumaratona, Ivan čuva uspomene i sećanja.  Uvek se pamte prvi, a ja sam želeo da postanem deo istorije Subotičkog polumaratona, Subotice i da pobedim. A i ime vaše trke je Trči kroz istoriju”, tako da sam kroz tu trku ušao u istoriju. Moram da kažem da Subotica sa ovom trkom staje rame uz rame sa svetskim maratonima poput Londona i Pariza…Dokazali ste da vredite i trajete”.

Trčanje je za našeg sagovornika postalo novi identitet i lična karta novog i boljeg sebe. Knjiga Trka u mojoj glavi”, zatim i film Moja trka u glavi”, treba da prikažu jedan stil života koji može pružiti priliku svakom da dobije novi život kroz trčanje, kao što sam ja dobio. Svako ko želi da ima sećanje za storiju, neka dođe u Suboticu i trči trku kroz istoriju!”.

U ženskoj konkurenciji, na 1. Subotičkom polumaratonu trijumfovala je Nora Sabo iz Budimpešte, za sada jedina takmičarka iz inostranstva koja je ponela pobedu na ovoj sportskoj manifestaciji. Nora je vlasnica ženskog rekorda SUPM sa vremenom 1:25:01, a posebno je zanimljiva informacija da je danas jedna od najboljih mađarskih maratonki i učesnica Olimpijade u Kini.