Od trčanja za plenom do osvajanja medalja – istorija trčanja

Bilo da trčimo kako bi održavali kondiciju, bili aktivni, bavili se fizičkom aktivnošću, ili se pripremali za neko sportsko takmičenje jedno je sigurno, time pomažemo svom zdravlju, telu, ali i duhu. U jednom od prethodnih tekstova naveli smo brojne benefite koje donosi upravo trčanje, međutim da li ste se ikada zapitali kako je uopšte došlo do toga da ljudi krenu da trče i takav način kretanja koriste kao oblik fizičke aktivnosti? Ne svakog dana, ali svima nama se dešava da potrčimo za autobusom, zelenim svetlom na semaforu, u žurbi ili iz bilo kojeg drugog razloga, ali to ne znači da smo fizički aktivni.

Trčanje doseže u daleku ljudsku istoriju, a prvi podaci o takvom obliku kretanja potiču od pre 2,6 miliona godina, kada su preci modernih ljudi razvili ovu vrstu sposobnosti, pod pretpostavkom kako bi lovili životinje i aktivno pratili i gonili plen dok ne postane previše izmoren da bi pobegao. Na taj način ljudi su razvili nuhalni (vratni) ligament, znojnu žlezdu, ahilovu tetivu, zglob kolena i najveći stražnji mišić, na kojima su promene nastale usled ovakvih aktivnosti.

Takmičarsko trčanje isprva se razvijalo tokom održavanja religioznih takmičenja u Grčkoj, Egiptu, Aziji i Africi. Jedno od njih je irski festival „Taltanske igre” iz 1829. godine, na kojima se trčanje gotovo po prvi put pojavilo kao sportska disciplina. Takođe, poreklo trčanja vezuje se i za brojne antičke igre i maratone, mitove i legende, a prvo takmičenje u trčanju zabeleženo je 776 godine pre nove ere.

Polumaraton je atletska disciplina tokom koje je neophodno da se istrči 21,09 kilometara, što je polovina dužine standardne maratonske trke. Ovakva trka se najčešće organizuje na putevima u gradovima ili u njihovoj neposrednoj okolini, iz godine u godinu je sve popularnija sportska manifestacija, a kao jedan od glavnih razloga navodi se izazov, jer ne zahteva veliku izdržljivost, posvećenost i preveliko ulaganje vremena za pripremu, za razliku od maratona.

Neke od najpopularnijih sportskih disciplina vezane za polumaraton su Svetsko prvenstvo u polumaratonu, Beogradski polumaraton, Velika severna trka, Bristolski polumaraton, Čikaški polumaraton, Njujorški polumaraton, Roterdamski polumaraton, Stokholmski polumaraton, Varšavski polumaraton, dok Subotički polumaraton, za koji su prijave uveliko u toku i traju do 16. avgusta 2024. godine tačno u podne, iz godine u godinu okuplja sve veći broj učesnika i preti da postane jedna od najvećih sportskih manifestacija u našoj zemlji. Na raspolaganju su vam trke na 5, 10 i 21,1 kilometara, a sve dodatne informacije možete pronaći ovde.